WWW.NAUKA.X-PDF.RU
БЕСПЛАТНАЯ ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА - Книги, издания, публикации
 


Pages:   || 2 | 3 | 4 | 5 |   ...   | 6 |

«ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ НАУЧНО ИСТРАЖИВАЧКИ ЦЕНТАР ЕКОНОМСКИ ПОГЛЕДИ - ECONOMIC OUTLOOK Редакциони одбор: ЕКОНОМСКИ ПОГЛЕДИ Часопис за питања економске теорије и праксе Проф. др Љиљана ...»

-- [ Страница 1 ] --

УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ

НАУЧНО ИСТРАЖИВАЧКИ ЦЕНТАР

ЕКОНОМСКИ

ПОГЛЕДИ

- ECONOMIC OUTLOOK Редакциони одбор:

ЕКОНОМСКИ ПОГЛЕДИ

Часопис за питања економске теорије и праксе

Проф. др Љиљана Арсић, Економски факултет

ISSN 1450-7951 Приштина – К.Митровица; др Јелена Божовић, Економски факултет Приштина – К.

ECONOMIC OUTLOOK Митровица; проф. др Весна Вашичек, Magazine for economic theory and practice matters Економски факултет Свеучилишта у Загребу;

проф. др Мирјана Глигоријевић, Економски Издавач: факултет Универзитета у Београду; проф. др Научно-истраживачки центар Економског Александар Доганџић, Економски факултет факултета Универзитета у Приштини са Приштина – К.Митровица; проф. др Небојша привременим седиштем у Косовској Ђокић, Економски факултет Приштина – Митровици К.Митровица; др Звездан Ђурић, Београдска (Колашинска 156, 38220 Косовска Митровица, пословна школа; проф. др Радмила Јаничић, Србија) Факултет организационих наука, Београд;

За издавача: проф. др Тибор Киш, Економски факултет у Проф. др Срећко Милачић, декан Суботици Универзитета у Новом Саду; проф.

др Зденко Клепић, Економски факултет Свеучилишта у Мостару; проф. др Новак

Главни и одговорни уредник:

Кондић, декан Економског факултета у Др Иван Миленковић Бањалуци; проф. др Сафет Куртовић, Економски факултет у Мостару Универзитета

Заменик гл. и одг. уредника:

„Џемал Биједић“; проф. др Слободан Лакић, Др Тања Вујовић Економски факултет, Универзитет Црне Горе, Подгорица; проф. др Мирјана Маљковић, Секретар редакционог одборa и Економски факултет Приштина – техничка припре

–  –  –

Прегледни радови / Review articles Драгана Миленковић, Екатерина Волкова, Звездица Симић

ЗНАЧАЈ УСПОСТАВЉАЊА ЗОНЕ СЛОБОДНЕ ТРГОВИНЕ

ЗА ПРИВРЕДЕ СРБИЈЕ И РУСИЈЕ

Dragana Milenkovic, Ekaterina Volkova, Zvezdica Simic

IMPORTANCE OF FREE TRADE ZONE AGREEMENT

IMPLEMENTATION FOR ECONOMIES OF SERBIA AND RUSSIA

Вера Наумовска

ОСПОСОБЉЕНОСТ СА Е-ВЕШТИНАМА КОД

НЕПРОФЕСИОНАЛАЦА ЗА IКТ

Vera Naumovska

EMPOWER WITH E-SKILLS FOR ICTs NON –PROFESSIONALS

Агамиров Карэн Владимирович

ЮРИДИЧЕСКОЕ ПРОГНОЗИРОВАНИЕ КАК ВАЖНЕЙШИЙ

ФАКТОР СТАНОВЛЕНИЯ И РАЗВИТИЯ СИСТЕМЫ

ИНФОРМАЦИОННОГО ПРАВА

Агамиров Карэн Владимирович

ПРАВНО ПРОГНОЗИРАЊЕ КАО ВАЖНИЈИ ФАКТОР

УСПОСТАВЉАЊА И РАЗВОЈА СИСТЕМА ИНФОРМАЦИОНОНГ

ПРАВА Constantin Bungau, Mihai Groza, Traian Buidos, Ion Cosmin Gherghea

MEASUREMENT SYSTEM USED IN THE

IMPLEMENTATION OF 5S

Constantin Bungau, Mihai Groza, Traian Buidos, Ion Cosmin Gherghea

СИСТЕМ МЕРЕЊА КОРИШЋЕН У ИМПЛЕМЕНТАЦИЈИ 5С

Kiril Postolov

EMPLOYMENT IN REPUBLIC OF MACEDONIA

VS. EUROPEAN UNION

Кирил Постолов

ЗАПОШЉАВАЊЕ У РЕПУБЛИЦИ МАКЕДОНИЈИ

VS. ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ Драгољуб Јанковић

АНАЛИЗА ПРИНОСИ НА ЦРНОГОРСКОМ

ФИНАНСИЈСКОМ ТРЖИШТУ

Dragoljub Jankovic

ANALYSIS OF YIELDS AT THE MONTENEGRIN FINANCIAL MARKETS

–  –  –

Стручни радови / Professional articles Бранислав Ћоровић, Сенка Шекуларац - Ивошевић

ЉУДСКИ РЕСУРСИ КАО КЉУЧНА СПОНА МЕНАЏМЕНТА

ЉУДСКИХ РЕСУРСА И МАРКЕТИНГА УСЛУЖНОГ

ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА

Branislav Corovic, Senka Sekularac - Ivosevic

HUMAN RESOURCES AS AN ESSENCIAL CONJUNCTION BETWEEN

HUMAN RESOURCES MANAGEMENT AND MARKETING OF SERVICE

COMPANY

Драгић Марић

МЕНАЏМЕНТ ЗНАЊА - ЕКОНОМСКА РАЦИОНАЛИЗАЦИЈА





НАСТАВЕ СТРАНИХ ЈЕЗИКА У ДРЖАВНИМ

ИНСТИТУЦИЈАМА

Dragic Maric

KNOWLEDGE MANAGEMENT - COST EFFECTIVNESS FOREING

LANGUAGES TEACHING IN STATE INSTITUTIONS

Снежана Михајлов, Ненад Михајлов

ЕМПАТИЈА РУКОВОДИОЦА КАО ПРЕДУСЛОВ УСПЕШНЕ

ПОСЛОВНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ

Sneana Mihajlov, Nenad Mihajlov

EMPATHY OF LEADER AS A PRECONDITION FOR SUCCESSFUL

BUSINESS COMMUNICATION

Мирјана Маљковић, Љубиша Милачић НАЧИН ДОНОШЕЊА ОДЛУКА У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ............

Mirjana Maljkovic, Ljubisa Milacic

METHOD OF DECISION MAKING IN THE EUROPEAN UNION

Бранислав Митровић, Зоран Стефановић

МОДЕЛОВАЊЕ ИНСТИТУЦИОНАЛНИХ ПРОМЕНА У

УСЛОВИМА ЗАКАСНЕЛЕ ТРАНЗИЦИЈЕ

Branislav Mitrovic, Zoran Stefanovic

INSTITUTIONAL CHANGES MODELING IN TERMS OF LATE

TRANSITION

II УПУТСВО ЗА ПИСАЊЕ РАДА

INSTRUCTIONS FOR AUTHORS

–  –  –

Сажетак: Велика предност Србије у односу на земље из региона је управо Споразум о слободној трговини са Руском Федерацијом, који су две земље потписале августа 2000. године. То је управо разлог због кога многа предузећа из региона лоцирају своју производњу у Србији ради освајања великог руског тржишта. У раду се даје кратак осврт на историјску сарадњу ових земаља, карактер привреда, анализира значај зоне слободне трговине за ове земље и карактеристике њихове спољнотрговинске размене. Рад се састоји из увода, два дела, закључка и списка коришћене литературе. После увода, у првом делу се указује на карактеристике привреда две земље, као и на значај сличности култура, језика и вековно пријатељство српског и руског народа који представљају факторе који утичу на економско повезивање две земље. Руски развојни модел, који је претрпео је значајне промене у току протекле две деценије, приликом преласка од планске на тржишну привредставља предмет анализе првог дела. У другом делу се анализира трговинска сарадња две земље. Руска Федерација је пре две деценије представљала најзначајнијег трговинског партнера Србије (са којим је бележила суфицит у размени), док данас упркос Споразуму о слободној трговини, извоз Србије у Русију покрива тек четвртину увоза. У овом делу се такође указује на значај потписаног енергетског споразума.

У закључку се наводе резултати који се очекују од примене Споразума о слободној трговини, као и енергетског споразума.

Кључне речи: Споразум о слободној трговини, трговинска размена, енергетски споразум, транзиција, Србија, Руска федерација Рад је саопштен усмено на међународној научној конференцији ES-NBE 2011, Косовска Митровица, 9-10. новембар 2011.

1 dragana.milenkovic@pr.ac.rs 2 e.volkova@hse.ru 3 zvezdica.simic@pr.ac.rs Abstract: Major advantige of Serbia over the other countries in the region is Agreement on free trade with Russian Federation, signed in August 2000. This is very reason for many firms of the region to set thier production in Serbia in order to penetrate huge Russian market. In the paper we briefly present historical aspects of mutual trade of those two countries, characters of their economies, analyze importance of Free trade zone and characteristics of their foreign trade. The paper consists introduction, two parts, conclusion and reference literature. After the introduction, in the first part we highlight characteristics of Serbian and Russian economies, similarities of cultures, languages and cenutries-lasting friendship among Serbian and Russian nations, that is imortant factor that influence economic co-operation. In the first part of the paper we analyze Russian development model, that had changed significantly in last two decades during the transition from planed to market economy.

In the second part we discuss Seria-Russian trade. Two decades ago Russian Federation had beed the most important foreign trade partner of Serbia (with the surplus), while today despite of Free trade agreement Serbian export to Russia covers only one quarter of overal Serbian export. In this part we also discuss importance of Agreement on energy co-operation. In conclusion we present expected results of Free trade agreement and Agreement on energy co-operaion.

Key words: Free trade agreement, foreign trade, Agreement on energy co-operation, transition, Serbia, Russian Federation

УВОД

Балканска регија је дуго време била арена борбе геополитичких интереса Запада и Истока. Поред борбе за политичку доминацију балканске земље су увек биле у центру конкуренције православља, католичке вере и ислама. Балканска регија, Јадран и источни Медитеран, Црноморски мореуз су зона стратешких интереса Русије, јер су биланс снага и моћи у овај регији обезбеђивали интереси дрзавне безбедности Руске империје и Совјетског Савеза у прошлости, ово исто важи и за данашњу Руску Федерацију.

Више пута је (у току XIX столећа, у време Првог светског рата, као последица победе саветских снага и Великом Рату за Отаџбину) Русија спашавала српски у друге народе Југоисточне Европе од геноцида и доприносила обнову њихове државности. Све то, наравно, је веома јако утицало на националну свест руског народа и православног становништва Балкана, укорењивало у њиховој свести облик Русије као вечног савезника и ослободилаца. У свести руских људи судбине балканских народа су постале један од најбитних фактора у разумевању и остварању руских националних интереса, њене геополитичке стратегије.

Спољнополитички курс Русије на Балкану на почетку 90-х година XX столећа последица је утицаја неколико фактора.

Најважнији су били, поред непосредних догађаја у регији, распад СССР-а и промена целог система међународних односа.

Истовремено, за разлику од СССР где је процес распада федерације добио карактер односно мирне „раставе“, распад Југославије је постао резултат најоштрије борбе републичких „етнократичких“ групација. Ово је довело до крвавог грађаског рата (четири рата у току 1991-1999.) у којима су Срби и Србија (у саставу нове државе Савезне републике Југославије) претерпели највеће губитце у људима, стварима, инфраструктуре, били су ставлени на муке санкцијама, а у 1999. године – директном агресијом од стране NАТО.

Скоро пола столећа највећи део одговорности за стабилност у овај регији је лежао на СССР. Руска влада је рачунала као посткомустичка Русија да сачуват статус светске државе, који је имао Совјетски Савез. Али његова наследница није успела да заустави напредак национализма, нити да постане спољна снага, моћна да регулише регионалне сукобе. За то је било неколико узрока. Прво, објективно говорећи позиције Руске Федерације није могуће упоређивати у то време са могућностима Руске империје или СССР. Друго, распад Саветског Савеза је означио и промену граница. Као резултат, Русија је постала на стотине километара далеко од Балкана. Треће, руководиоци њене спољне политике су субјекативно поргешили. И, на крају крајева, руски политичари нису били спремни да се помире с фактом да су се лидери Балканских, посебно, православних земаља руководили својим личним ставовима или интересима својих земаља, а нису размишљали о руским политичким интересима. Такав став је био последица односа према земљама југоисточне Европе у совјетско доба: руска политићка свест није могла признати њихову самосталну вредност. У Балкану су видели арену борбе са Западом, или, у најбољем случају, неку тампон зону. Зато у 90-им годинама већину проблема Кремљ се трудио да реши не директно са Балканским државама, већ преговорима са водећим државама-супарницама – САД, Немачком, Француском, Енглеском. Руководећи се овим принципом, Москва је пробала да конструише на Балкану неке профитабилне комбинације за себе међу различним земљама, уместо развоја редовних и прагматичних билатералних или вишеструких односа. Истовремено је она, игноришући дуготрајну историју етничких сукоба овде, априори одбацивала могућност непринудних етничких и територијских промена на Балкану (добар пример је став Русије око статуса КиМ).4 Такав приступ је неминовно довео до тактичких и 4 См.: Романенко, С. & Улунян, А. (2001). Балканская политика 90-х годов: в поисках смысла. Осень: Pro et Contra, Том 6, №4.

стратешких грешака. Целокупан закључак Балканске политике Русије у 90-м годинама толико разочаравајући да је могуће са сигурношћу говорити о губитку свих полуга за добар утицај на полуострву.

Почетком прве деценије XXI столећа земље југоисточне Европе су изабрале европску интеграцију за главни спољнополитички приоритет: све су скоро постале или пуноправни члани НАТО, или, најмањие, потписале са Аљансом уговоре о партнерству. Да не говоримо о курсу приступања Европској унији:

2004. -Словенија, а 2007. године - Бугарска и Румунија су постале чланове Европске уније, а остале земље тзв. „постјугословенског простора“ (Србија, Црна Гора, Хрватска, Босна и Херцеговина, Македонија) и Албанија су биле признате за државе-кандидате за улазак у ЕУ.

Под овим условима када европска перспектива земаља југоисточне Европе очигледна, најбитнији елеменат балканске политике Русије је постао активно учешће у међународним иницијативама по питањима око Балкана, заједно са динамичним развојем билатералних односа. Протекле деценије руска политика на полуострову је почела добијати неку одређену форму, исказивајућу интересе њене политичке елите. „У добу Путина све је мање романтизма и више бизниса,“ – рекао је у мају 2006. уочи преговора са Е. Примаковим (Председник Трговачке коморе РФ) Председник Привредне коморе Србије Слободан Милосављевић.

Са друге стране треба признати да за сада могућности Русије овде, на залост, нису велике. Њен кредибилтет, политички, економски и војни утицај у регији значајно се смањио. Русија објективно не може да оствари јаки и прави притисак на било који део развоја политичких процеса на Балкану. Али озбиљне могућности да се такав положај преломи су се појавиле, нарочито, у економској сфери. Исто важи и за спровођену енергетску политику у регији, на пример, остварање пројеката „Јужни ток“. Јасно је и друго: данашња политика Русије у регији има скоро апсолутно деполитизован карактер. После енергетског шока на почетку 2008.

због кризе у односима Русије и Украјине, актуелност диверсификације путева за испоруку гаса у Европу (северни и јужни ток) је добила посебан значај.

У развоју овог процеса у децембру 2008. у Москви председник Србије Борис Тадић и руски Председник Дмитриј Медведев су потписали предуговор о продаји контролног пакета предузећа „Нафтна Индустрија Србије“ „Газпрому“. Већ после годину дана, у октобру 2009., у току посете руског председника Дмитрија Медведева током годишнице ослобођења Београда пакет економских уговора је био потписан. То се тиче и изградње „српског“ дела гасовода „Јужни ток“. За Србију ово је веома важан корак јер тиме држава не добије само око милијарду евра за развој инфраструктуре, њего како се тачно изрекао Сергеј Шојгу, Србија је постала „енергетски чвор Балкана“.

Поред тога, неколико уговора ја било потписано између Русије и Србије. То су следаћи документи: споразум о кооперацији у хуманитарном реаговању, техногених акцидента, ликвидацији њихових последица; споразум о кооперацији између министарства унутрашних послова две државе; споразум о интерпарламентској сарадње између Руске Думе и Народне Скупштине Србије; програм сарадње у области културе, образовања, науци, спорта и политици младих између влада Русије и Србије на период од 2009-2011.

Након овога су били потписани споразум о изградњи „Јужног тока“ са Мађарском, Бугарском, Албанијом, Босном, а прошле године – са Турској и Итаљом. Принципелна чињеница је придруживање пројекту Словеније у новембру 2009., и то да је претходни председник Хрватске, Стипе Месић уочи свог одласка са владе исто „пустио газ“. 2. Марта 2010. ово придрузивање је добило формализацију у току посете новог председника Хрватске Ива Јосиповића.

Један од најбитних корака у току реализације пројеката је, наравно, посета В. Путина Србији и Словенији 23-24. Марта 2011.

Уочи доласка Путина у Београд, Русија је била највљена као један од четири приоритета спољне политике Србије: између Европске уније, САД и Кине, сама посета је прошла у атмосфери масовног друштвеног пријема и топлих осећања од стране српског народа. Као резултат било јее потписано неколико споразума: у сфери научне и техничке сарадње, туризма, аутомобилске индустрије. Коначно, руски потпредседник изјавио Борису Тадићу да је Русија нуди Србије кредит од 800 милиона долара, и да ће се „Јужни ток“ реализовати на време.

Истовремено појачавају се и приватни економски односи између различитих региона Руске Федерације и Србије, као и културни односи између два народа. Све то даје малу наду да ће Русија остварити своју намеру да врати за себе традиционално важан део Европе као дугорочног партнера, а Србија ће се мало ослободити од притиска ЕУ, као и вишестрану спољнополитичку оријентацију.

1. КАРАКТЕРИСТИКЕ ПРИВРЕДА СРБИЈЕ И РУСИЈЕ

За анализу значаја зоне слободне трговине за привреде Србије и Русије, неопходно је кратак осврт на карактеристике привреда ових земаља. Раст привреде Србије у последњих неколико година био је релативно висок, и у просеку је износио преко 6% годишње.

Међутим, тај раст је био првенствено заснован на само три сектора (финансијско посредовање, трговина на велико и мало и саобраћај и телекомуникације), који су заслужни за око три четвртине укупног економског раста од 2002. до 2008. године. Ова три сектора припадају неразмењивом делу привреде (њихови производи се углавном не могу извозити), тј. ослањају се пре свега на експанзију домаће тражње. Експанзија домаће тражње, на којој се заснивао привредни раст предходних година, била је финансирана и подстицана високим приливима капитала из инотранства. Раст тражње није био праћен одговарајућом експанзијом производње, пре свега у секторима из размењивог дела привреде. Због тога је привредни раст био праћен релативно високим трговинским дефицитом и дефицитом текућег рачуна. Нови модел економског раста ће морати у много већој мери да се заснива на секторима из размењивог дела привреде. Приливи капитала који су у предходним годинама обилато финансирали домаћу тражњу, неће се услед нове кризе у ЕУ и САД вратити у пређашњем обиму. Такође, сектори који су до сада били носиоци раста су већ достигли ниво који се може сматрати релативно високим (око 15% годишње), те ће њихов раст у наредним годинама сигурно бити спорији. С обзиром да је остатак привреде у предходним годинама растао по релативно скромној стопи од 2% годишње, неопходно је повећати продуктивност ових сектора у наредном периоду.

–  –  –

Промене настале у обиму и динамици спољнотрговинске размене Србије у последњих петнаестак година су последица укупног дешавања у привреди и пада укупне производње у земљи.

Распад СФРЈ, економске санкције, ратови у суседним републикама, бомбардовање НАТО-а и фактички губитак суверенитета над територијом Косова и Метохије најважнији су фактори који су умањили динамику спољнотрговинске размене. Упоређивањем резултата спољнотрговинске размене у 2010. години са 1990.

годином, која представља последњу “нормалну” годину у спољној трговини Србије, може се запазити да је дошло до знатног повећања спољнотрговинског дефицита, као последице много бржег повећања увоза од повећања извоза. Укупна вредност робног извоза у 1990.

години износила је 5,453 милијарде долара, а увоза 7,044 милијарди долара, тако да је покривеност увоза извозом износила 77,4%.

Покривеност увоза извозом у 2010. години износи 58,5%.

Максимална вредност спољнотрговинског дефицита од 7, милијарде долара забележена је 2004. године, као и најмања покривеност увоза извозом од 33,2% (Видети табелу 1).

5 Izvor: Prorauni autora prema republikom zavod za statistiku

Српска привреда се данас налази на знатно нижем нивоу развоја у односу на онај који је постојао пре двадесетак година (

2007. године остварено је 80% БДП из 1990. године), док су с друге стране, домаће фирме на светском тржишту изложене много јачем конкурентском притиску него раније. У периоду 1990-2009. године дошло је и до погоршања структуре домаћег извоза, што се посебно може видети на основу пада удела “хуман анд пхyсицал цапитал” интензивних робних одсека у извозу (који код развијених земаља имају убедљиво највеће учешће), као и на основу пораста удела ресурсних производа (Николић, 2010, стр. 120-121). Учешће ресурсно интензивних производа у укупном извозу Србије у 1990.

години износило је 35,8%, а 2009. године је повећано на 47,2%.

Обрнуто је са групом “хуман анд пхyсицал цапитал”, чије је учешће смањено у односу на 1990. годину са 33,8% на 26,4%. Иако су од

2006. године забележене тенденције опадања ресурсно интензивних производа и раста “хуман анд пхyсицал цапитал” групације, још увек се може говорити само о благим квалитативним побољшањима српског извоза. Ако упоредимо структуру извоза Србије са истим показатељима код развијенијих земаља у транзицији видећемо да оне имају много мање учешће ресурсно интензивних производа у извозу, као и виши удео производа “хуман анд пхyсицал цапитал” групације.

Код развијенијих и напреднијих земаља у транзицији, у просеку, ресурсно интензивни производи имају два пута мањи удео у укупном извозу.

Конкурентност Србије је ниска због неконкурентности српских фирми услед застареле технологије, слабог улагања у иновације, лоше организације производње и слично. Пошто од 2000.

године није дошло до битније квалитативне промене структуре српског извоза, изостао је и значајнији утицај на привредни раст, који је у првом реду био подстицан јаком домаћом тражњом.

Домаћа тражња је изнад домаће понуде, што је основни узрок високог увоза и високог спољнотрговинског дефицита. Застарела технологија у домаћим предузећима утицала је на низак квалитет домаће производње, што је довело до окретања тражње према производима из увоза које карактерише виши квалитет.

Руска привреда је такође претрпела значајне промене у току протекле две декаде, за време транзиције од централно-планске ка тржишној привреди. Након фазе прекомерне либерализације деведесетих година прошлог века, од 1998. године уследила је фаза јачања улоге државе. Покретач развоја руске економије био је и остао сектор сировина. Располагање природним ресурсима омогућило је да се постигне стабилан економски развој, тако да Русија у периоду 2000-2008. године бележи константан раст БДП од 6,7% годишње, док се бруто национални доходак у истом периоду кумулативно повећао за 70%. Динамичан раст у овом периоду остварен је захваљујући и повољној коњуктури на светском тржишту робе, пре свега нафте и гаса, што је допринело повећању прихода од извоза, доходака, запослености и на тај начин домаћој потрошњи. На страни понуде раст је био потпомогнут услугама и грађевинским радовима, док су индустија и пољопривреда имале слабији допринос. Стране директне инвестиције су, такође, потпомогле раст и реструктуирање привреде, међутим, оне су још увек мале због многих секторских рестрикција (нарочито у области енергетике и других минерала), као и због једног броја институционалних ограничења. Значајни приходи од високих цена енергије и метала са светског тржишта омогућили су отплату већине крупнијих дугова и акумулирање високих девизних резерви (Гавриловић-Гаговић, стр.

46).

У периоду од 2000. године наовамо бележи се раст индустријске производње, а промене подразумевају и свеобухватан процес приватизације, тако да је 2008.

године више од 70% руске економије било у приватном власништву. Пад индустријске производње узрокован светском економском кризом, донео је и ниже цене нафте и гаса, тако да је главни изазов за руску економију да ли ће успети да замени извоз енергије, као главног покретача раста, развојем других сектора. Наиме, погоршање ситуације на светском тржишту и пад солвентне интерне тражње проузроковали су значајно опадање главних показатеља руске спољне трговине од септембра 2008. године. То је допринело да је у децембру 2008.

године руски приход од спољне трговине смањен за 17,4% у односу на децембар 2007. године.Од промене светских цена нафте, која је довела и до смањења обима експлоатације, појављује се претња да ће стабилан развој заменити пад. Зато се последњих година у Руској Федерацији интезивно ради на стимулисању извоза индустријских роба, како би се садашња неповољна структура извоза заменила у корист извоза роба вишег степена обраде.

Данас се Руска Федерација суочава с великом социјалноекономском неједнакошћу региона.Иако је од 2000. године забележен значајан економски раст, то није ублажило регионалну диференцијацију, већ је по многим показатељима допринело даљем јачању раслојавања руског друштва. Из тог разлога се препоручује српским предузећима, која желе да послују у Руској Федерацији да своје прво тржиште траже у другим руским регионима и да је тржиште Москве данас презасићено.

2. КАРАКТЕРИСТИКЕ СПОЉНОТРГОВИНСКЕ РАЗМЕНЕ СРБИЈЕ И РУСИЈЕ

Споразум о слободној трговини Србија је потписала августа 2000. године с Руском Федерацијом6. То је веома погодна земља за пословање, што су уочиле многе европске и светске компаније, које своје филијале дислоцирају у Србију ради лакшег извоза на руско тржиште. Иако је Србија у размени с Руском Федерацијом пре две деценије бележила суфицит, сада је, упркос Споразуму о слободној трговини, извозом покривена тек четвртина увоза. Поређења ради, 1990. године из Србије је на руско тржиште извезена роба у вредности од 1,2 милијарде долара, а увезено је робе (претежно енергената) у износу од 1,06 милијарди долара, што је чинило суфицит од 134 милиона долара. У прошлој 2010. години наш извоз је износио 541 милион долара, а увезена је роба у вредности од 2,16 милијарди, при чему је дефицит достигао 1, милијарди долара ( табела 2.).

Такође, ако се упореди структура извоза у СССР са извозом у Руску Федерацију, приметно је значајно погоршање. Према намени производа, основу српског извоза у СССР су 1989.године чинили:

производи за широку потрошњу (402,906 милиона долара), затим производи за репродукцију (359,674 милиона долара) и производи за инвестиције (269,043 милиона долара). Што се тиче структуре извоза у 2008. години, Србија је у 2008. години највише извозила на руско тржиште производе за репродукцију (284,038 милиона долара), потрошну робу (154,139 милиона долара) и средства за рад (112, милиона долара).Увоз Србије из Руске Федерације у периоду 2005.

до 2008. године, бележи раст, при чему се посебно издваја сектор минералних горива и мазива, потом следе производи сврстани по материјалу, хемијски производи и машине, и транспортни уређаји.

Бољи наступ на овим тржиштима подразумева дефинисање нове стратегије извоза Србије. Пројекте и мере подршке извозу Србије треба фокусирати на четири стратешка циља извозне стратегије7:

6 Zajednica Nezavisnih Drava ukljuuje Rusiju, Jermeniju, Azerbejdan, Belorusiju, Gruziju, Kazakstan, Kirgistan, Tadikistan, Turkmenistan, Ukrajinu, Uzbekistan i Moldaviju. Kako je Moldavija ukljuena u CEFTA ova zemlja nije uzeta u obzir prilikom analize.

7 Prilagoeno prema: Popovi, N. & Jako, O. (2010). Spoljnotrgovinski odnosi i perspektive privredne saradnje Ruske Federacije i Republike Srbije. Beograd: Fond “Srpski ekonomski centar”, str. 243

–  –  –

На основу расположивих података и досадашње анализа могуће је начинити матрицу СWОТ анализе везану за развој стратегије спољнотрговинске размене Србије и Русије

–  –  –

ЗАКЉУЧАК Српски и руски народ повезује вековно пријатељство, сличност култура, језика, обичаја. Данас, са једним од четири стуба своје спољне политике- Руском Федерацијом, Србија има интезивне односе. Највидљивији аспект билатералних односа, поред градње нафтовода Јужни ток и целокупне сарадње у енергетици јесте заједнички поглед на питање статуса аутономне покрајине Косово и Метохија. Данас је политика енергетских односа заменила традиционалну геополитику војних баланса. Гас представља гориво будућности због своје еколошке прихватљивости у условима када климатске промене избијају у врх светске политике. Позиција руских компанија у југоисточној Европи није случајност већ стратегија.

Совјетски Савез, односно Руска Федерација као његова наследница представља важног спољнотрговинског партнера Србије. У раду анализирани потенцијали за интензивирање те сарадње указују на то да су они недовољно искоришћени. То захтева од српских фирми формирање нове стратегије извоза на Руско тржиште.

ЛИТЕРАТУРА

1. Гавриловић-Гаговић, С. (2010). БРИК економије у успону:

спољна трговина са ЕУ, развојни модели и значај а Србију.

Тржиште-новац-капитал, бр. 4.

2. Николић, Г. (2010). Показатељи спољнотрговинске размене Србије са Европском унијом и светом. Београд: Завод за уџбенике.

3. Петровић, Ж. (Ред) (2010). Односи Русије и Србије на почетку XXI века (зборник радова). Београд: ISAC Фонд.

4. Поповић, Н. & Јашко, О. (2010). Спољнотрговински односи и перспективе привредне сарадње Руске Федерације и Републике Србије. Београд: Фонд “Српски економски центар”.

5. См.: Романенко, С & Улунян, А. (2001). Балканская политика 90-х годов: в поисках смысла. Осень: Про ет Цонтра, Том 6, №4.

Економски погледи, 3/2011, стр. 14-28, Прегледни рад, UDK 659.23, JEL A

–  –  –

Сажетак: Данас, моземо слободно рећи да IKT доминирају са светом. Они су направиле да се говори да живимо у дигиталном друштву и економији базараном на знању. Могућности о ефикасности које имају IKT омогућује им да буду неопходни у свакодневном животу људи када извршавању своје приватне (да буду у контакту са породицом и пријатеља користећи е-пошту или социјалне мреже, то користе јавне сервице, забаву и одмор), и радних активности (обавеза о продуктивну финализацију радних задатака са компјутерима и одговарајући апликативни софтвери). Најћешће се сматра да људи стићу знање из IKT преко свог едукативног школовања, а ако то нису имали онда користе најразлићитије обуке, семинаре, курсеве, самостално проучавање литературе из ове области или помоћу пријатеља и родбине.

Овај рад посвечује пажњу ситуацији стицања е-искустава, односно е-вештина за ITнепрофесионалце, на основу направљење анкете на студентску популацију које није из IКТ области и особе који су завршили са својим образовањем (средња школа или факултет, па и магистратуру), а који су запослени или нису запослени

–стање земаља у развоју (случај са РМ (Републиком Македонијом).

Клучне речи: е-вештине, IKТ-професионалци, IКТ-корисници, IКТ вештине Abstract: Today, we can say that ICTs dominate with the world. Its done to speak that we are living in digital society and knowledge –based economy. The possibilities for efficiency in every part of human life which possesses ICTs do its to become essential in every daily life of the people in execution of their private (to stay in touch with family and friends using e-mail or social networks, to deal with public services, entertainment and leisure) and working activities (duties for productive finalization of working tasks with support of computers and adequate application software). Very often that the people attain with knowledge for using of ICT through educational process or it was not during that, than go to different kind of training, seminars, courses or by own self reading ICT literature or help of friends and relatives.

This paper put appointment on situation for achieving e-skills for IT non - professionals, using questionnaires for e-skills between young population-university students from nonРад је саопштен усмено на међународној научној конференцији ES-NBE 2011, Косовска Митровица, 9-10. новембар 2011.

* E-mail: verana@eccf.ukim.edu.mk computer or informatics areas and population with finalized educational process who is employed or unemployed (case with a developing country as Republic of Macedonia).

Key words: e-skills, ICT professionals, ICT-users, ICT skills УВОД Све земље света схватиле су да IKT (Информационокомуникациске технологије) су неминовност у односима између бизнисима и државних институција (локалних и државних власти) и обрнуто, између грађана и грађана према предходно поменутих учесника. IKT, интернет и веб омогућили су добијање информација најразноврснијег вида у свако време и од сваког дела света. Неможе нико на било који начин спречити проток информација на интернету

– не постоје ограничења. То је омогућило економији да постане глобална економија и економија базирана знањем, а друштво да се назове друштво базирано знањем. Данас, IKT сектор постојано побољшава хардверску опрему и софтверску подршку, тако да се карактеришу са постојаним падом њихових цена, а бољих перформанци и иствремено проширењем степена коришћења, појавом е–вештина радне снаге у свим секторима економије и код грађана у целини.

Да би примјена IKT била већа, како и ефикасност произашла из ње, потребна је масовнија едуцираност људи са е-вештинама.

Дугорочна агенда и стратегија о едуцирању са е-вештинама је у оквиру обавеза актуелне власти сваке земље према грађанима и бизнис заједнице. Тако, ЕУ настоји направити компетитивну и иновативну Европску индустрију и друштвену кохезију са стратешком и ефективном употребом IKT и знања потребног за коришћења IKT, искуство, компетенције и иновативност европске радне снаге и грађана. У контексту овог рада, е-вештине биће обрађење са аспеката коришћења од стране непрофесионалаца, односно свих оних којима IKT нису биле примарно образовање.

1. Е-ВЕШТИНЕ

IKT су глобална и первазивне технологије. IKT индустрија је све развијенија и њени производи и сервиси се све масовније користе у свим секторима економије. Поред професионалног коришћења имамо и коришћење са стране свих особа чија едукација је из других области. Тако IKT су битна подршка у свакодневном животу људи:

користе их на своја радна мјеста, у контакту са породицом и пријатеља, у комуникацији са јавним сервисима, део су културног живота за време годишњег одмора и јавним дебатама са пријатељима (дискусиони форуми) и тд. Да би се могле IKT користити у различитим доменима потребно је и одреџено знање за њихово коришћење, односно потребно је поседовање е-вештина. Сусреће се и термин IKT вештине, па се ова два термина наизменично користе.

У документима светског самита о информатичком друштву (WSISWorld Summit on the Information Society (WSIS) (2003) и Европски форум о е-вештини (2004, п.4), сусреће се дефиниција која у овај термин укљућује широк ранг могућности (знање, вештина и компетенција), затим став Јужно-афричког института Meraka (e_SI) наведено у (Митровић З., 2010), у е-вештине убраја могућност развоја и коришћења IKT у оквиру садржаја познавања окружења и компетенција што омогућују појединачно партиципирање у свету где IKT се траже у напреднијим бизнисима, влада и грађанских заједница. Затим појављује се и термин е-компетенције, који се разликује од термина е-вештина што се разраџује у радовима З.Митровић (2010), Института за е-вештине (e-SI) u European eCompetency Framework (EeCF) где е-компетенције обухватају: 1) развој, дејствовање и менаџирање са IKT пројектима и процесима 2) проучавање и коришћење IKT 3) одлучивање и ношење стратегија и

4) предвиџање нових сценарија. Овај оквир односи се на крајње кориснике, бизнис менаџере и IKT професионалце, али не уклучује компетенције које се односе на основна научна истраживања на пољу IKT (UGe-CF 2008).

Тако е-компетенције знаће могучност да се примени евештина у знање за постизање обсервираних резултата, а односи се на IKT професионалце, IKT кориснике, и е-бизнис менаџере.

(European e-Competence Framework, (2008), док е-вештине су могучност за развој и коришћења IKT са адекватним учешћем у опкружењу где доминирају електронска информација и синтеза ових информација у ефективном и релевантном значењу. Повезивање евештине са е-компетенцијама и са IKT системима сусрећемо код Fonstad and Lanvin (2010), INSEAD (2008), Lanvin and Passman (2008) i Valenduc and Vendramin (2005).

Сматра се да ће у 21 веку потреба о IKT знајњу и занимању бити велика, као и у интерни, мулти и транс-дисциплинарни домен (Wesso, 2008), и као помоћна алатка у извршавању основних животних актив ности. Тако Европски форум о е-вештинама (2004) разматра 3 компоненте е-вештине, а сусреће се и 4-та компонента код (Wессо 2008б): 1. IKT професионалци, 2. IKT корисници, 3. IKT е-бизнис вештине, 4.IKT е-писменост.

Са аспекта овог рада нечемо пажњу посвећивати на ове четири компоненте, већ са нашег аспеката, IKT едуцираност значи IKT вештине или е-вештине за професионалце и IKT вештине или евештине за непрофесионалце, односно наша пажња биће усмерена на IKT вештине за непрофесионалце.

У IKT професионалаца убрајамо све специјалисте који имају комплетно и целокупно образовање повезано са IKT. IKT непровесионалци имају образовање у најразличитијим областима, па како IKT се примењују у свим областима људскога деловања, исти поред своје стручне професионалности и специјализација у дату област потребно је да знају да користе IKT као помоћна алатка у својим примарним активностима које би их тиме направили ефикаснијим и ефективнијим.

Да се буде IKT едуциран и да се користе IKT данас је предност при тражењу и добијању посла. У 92% од огласа о потражњи радног мјеста траже се е-вештине. Данас постоји и термин ITQ (Information Technology Qualification) (http://www.eskills.com/standards-and-qualifications/it-user-qualifications---itq/), што представља ИТ корисничке квалификације одговарајућем бизнису и индивидуалној употреби, односно дизајнирана су за особе који користе IKT на раду, у образовном процесу, код тражења односно аплицирања за посао, код планирања и реализирања годишњег одмора и тд. IТQ обухвата познавања неког текст процесора, табеларног софтвера, е-пошта, интернет, IT безбедност, мултимедије и видео. Међутим поред овог обухвата у IKT непрофесионалце спадају и сви они који користе неки апликативни софтвер намењен њиховом конкретном раду ћиме постижу ефикасније и ефективнније извршавање радних задатака на послу у свом предузећу или институције где раде.

ЕУ прави напоре о побољшању е-вештина, preko "e-Skills for the 21st Century: Fostering Competitiveness Growth and Jobs", тако имала је дијалоге и консултације на овом пољу у ICT Skills Monitoring Group (2001-2002), European e-Skills Forum (2003-2004).

ICT Task Force on competitiveness of the ICT sector (2006) i ICT uptake in Europe. European e-Skills Week 2010, конференција о евештинама The European e-Skills 2009 Conference, Workshop on ICT skills (2006-2008) within the European Commission e-skills strategy for the 21st century и тд.

2. НЕМИНОВНОСТ КОРИШЋЕЊА IKT И Е-ВЕШТИНА Коришћење IKT утиће на продуктивност и иновативност, посебно данас када електронско пословање има глобално дејство. Да би се задржала компетитивност, предузећа морају да прате иновације IKT и да их имплементирају у свом пословању. Да би то било на ефикасан начин, запослени морају да буду у могућности да користе IKT тј. да поседују е-вештине. Е-вештине су разна искуства о коришћењу IKT на радним местима у савременим бизнисима па и у класичним предузећима.

То постаје неопходност а примењује се у дигиталној економији и друштву базирано на знању. Зато се данас говори о доживотном учењу које прати запослене кроз цео радни век, зато што се појављују нове усавршеније машине са аспеката елекронике тј. оне су електронске и траже посебну обуку о њиховом коришћењу, услуге се модернизују и лакше и ефикасније се извршавају са IKT путем разноврсних апликативних софтвера. Због тога су IKT неминовност за све запослене: IKT професионалаца, IKT корисника, односно IKT непрофесионлаца. Но и поред тога што IKT су данас неминовност, као и коришћење интернета и веба, још има особа који још увек никада нису користили или не користе интертнет. Њихов број није занемарлив ни у развијеним земљама. У Табели бр. 1 дати су подаци о изабрани број развијених земаља ЕУ, за РМ и њене суседне земље. Од ЕУ(27) по броју особа који никада нису користили интернет воде Румунија са 57%, Грчка са 52%, Португалија са 46%, Кипар са 45%, Италија са 41% а најнижи проценат, односно испод 10% имају Норвешка, Шведска, Данска, Холандија, Исланд, и Луксембург.(Табела бр.1.) Свако предузеће посебно микро и мала предузећа па донекле и средња, настоје да неке од активности или функције препусте спољашним сарадницима, због њихове специјализираности у извршавању тих функција или послова или због задовољавања критеријума пословања тј. економију обима. Ови снабдевачи бизних активности могу бити лоцирани у оквиру земље и зову се домаћи outsoursing или да су локациски смештени у друге зермље и називају се међународни international outsoursing или новијим термином именован као offshore outsourcing.

–  –  –

Извор: http://epp.eurostat.ec.europa.eu/tgm/graph.do?tab=graph&plugin=1 &pcode=t in00093&language=en&toolbox=data Off–shoring outsourcing има два аспеката као internal offshoring i international offshore outsourcing. Internal offshoring је лоциран унутар једне земље, а када мултинационална компанија усмерава задатке из једне земље у другу земљу чиме се осварује повољност у заштеди трошкова радне снаге или радно искуство или користи од промена временских зона је међународни off-shoring. За такав начин рада су интересантне Кина и Азиске земље, Мексико и Источно-европске земље (OECD,2008). За off-shoring IKT или ebusiness сервисе посебно је интересантна Индија због IKT - радне снаге која влада енглеским језиком. Овакав начин рада за ЕУ земље биће све неоходнији због чињенице да IT професионалци недостају.

Засада велики број европског offshoring креће према другим Европским дестинацијама унутар или изван ЕУ. У Великој Британији у 2010г. потреба од IKT професионалаца је била 110000, а у земљама ЕУ прогнозира се да биће потребно преко 600000 до 2015г. (Еуропа 2010; e-skills UK 2010).

http://ec.europa.eu/enterprise/sectors/ict/e-skills/index_en.htm

3. СТАЊЕ СА Е-ВЕШТИНАМА У РМ

Као и све земље и РМ је заинтересована за едуцирање свог становништва са е-вештинама. Институције земље то помажу на различите на чине: били су уведени ваучери за све апсолвенте са свих факултета као партиципација при куповини властитих компјутера током 2007-2009г., студентски домови су повезани интернетом, основне и средње школе опремљене су компјутерима за сваког уженика, и повезане интернетом, а за остале друштвене групе- незапослени који траже посао и пензионери организовани су тећајеви за рад са компјутерима и коришћењем интернета и веба, основани су 680 интернет центара у руралним подручјима током 2007-2009. Циљ свега тога је да земља не буде на дну у оквиру европских земаља у погледу имплементације и коришћења IKT, односно да се смањи дигирални јаз са ЕУ земље, а да се постигне све масовнија е-инклузивност. Током 2008г био је уведен и бесплатни интернет за све грађане земље у трајању од 4 месеца. Све ово на сличан или неки други начин или обим раде све земље света. Исто тако, државне власти су током 2007-2009г., уложили напоре и у стварању кадрова IKT професионалаца, повећавајући квоте код уписа студената на државне информатичке факултете, оснивањем посебног универзитета за инфорамтику у Охриду (2008/09), затим информатички и компјутерски департмани који су постојали на другим факултетима организовали су их у посебан факултет за информатике науке и копмјутерско инжењерсто у оквиру државног универзитета у Скопљу (2011г), и додељујући стипендије за студенте из информатике и компјутерскух наука.

Зашто су потребни сви ови напори државе већ смо рекли, но потреба од њих постаје актуална и због тога што и саме државне институције и влада се информатизирају прелазећи у е-влада, е-локална самоуправа, односно имамо веб присуство у свим државним и ресорским институцијама на локално и државно ниво, тако да доста формулара, бизниси и грађани могу да их скидају или попуњавају онлине без физичке посете тим институцијама. Све ове напоре што се преузимају у РМ, према подацима Државног завода за статистику, резултирају у првом кваралу 2009г, са 54.1% домаћинстава да користе компјутер, и да 41.8% домаћинстава имају приступ интернету од куће. У првом кварталу 2009г. од укупног становништва на узрасту од 15-74г., компјутер користе 55.5%, док интернет 50%. Све ово омогућава да се интернет користи у различите сврхе, али се највише користи за комуникацију (е-пошта), код претраживања за добијање потребних информација, образовање, услуга е –владе, па е-банкарство и на крају је е-трговина. (Сл.бр.1) Због тога што не постоји званична статистика како су људи научили да користе компјутере, интернет и веба, тј. да се стекну са евештинама, направљено је властито истраживање. Да би смо анализирали стање оспособљености са е-вештинама у РМ за потребе овог рада у током м. Маја 2011г., урађена је анкета у којој су коришћени испитаници као кохортне групе: млађе становништвостудентска популација свих факултета осим оних који су на информатику и компјутерске науке и кохортна група: запослени и незапослени са различитим степеном едукације неиформатичких области. Анкета је имала укључено питања дата у Табели бр.1 и 2 у Apendix-u..

Анкету су спровели студенти е-бизнис департмана Економског факултета државног универзитета у Скопљу, који знају да објасне питања испитаницима ако неке од формулација нису им јасна. Анкетиране су 81 особа од обе кохортне групе случајним избором испитаника (у смислу да није се тражило да има по одређен број испитаника по факултетима, или по броју запослених или по степену образовања), а добили смо попуњене анкете од: запослених са средњим образовањем, запослених са високо образовање, запослених са магистратуром, незапослени са срење образовање, незапослени са високо образовање, запослени са основно, и незапослени са основно образовање.

Слика 1.: Намена коришћења интернета у РМакедонији

–  –  –

Извор: http://www.stat.gov.mk/pdf/2010/8.1.10.18.pdf На осову добијених и анализираних одговора може се резимирати да оспособљавање са е-вештинама код коришћења компјутера, интернета и веба, имамо солидну заступљеност особа у домаћинствима са компјутерима и интернетом. Тако кохортна група испитаника који су ван образовног процеса 98.6% користи претраживач, највише Google 64,8%, затим рад са компјутером и интернетом су савладали неформалним путем 52.1%, највише користе Word 67.6% и тд. Једино код дискусионе форуме имамо да преко 50% никада нису учествовали. То и није изненађујуће, а и донекле оправдано, са обзиром да ове комуникације су својствене млаџем становништву. Исто тако интересантно је што 47.9% знају да компресирају и копирају датотеку, затим 54.9% не знају да инсталирају софтвер, а 18% никада нису послали е-пошту са пропратним документом. Ови подаци не мислимо да су слаби јер је ова кохортна група ван школског узраста, када и компјутери и интернет су били ретки, и што су се са е-вештинама стекли путем неформалне помоћи родбине, пријатеља или самостално читање литературе, а веома мали проценат посећивала је организоване курсеве у специјализоване компаније за то Табела бр.2 у Apendix-u).

Ово се уклапа и у званичну статистику да група (25-55 године) користи компјутере 59%, а интернет 51%, а од (55-74 године) 16% користи компјутере и 13% користе интернет. (Саопштење б, ДЗСРМ, 2010-Информатичко општество - information society- news release.

Испитаници кохортне групе студентске популације чије образовање је од различитих факултета и департмана: правни, економски, филозофски, филолошки, граџевински, архитектура, електро, машински, новинарство, драмске уметности, природноматематички и тд. према одговорима имају далеко већа знања из IKT, односно имају више ниво е-вештина. Сви испитаници су се изјаснили да користе компјутер и интернет и претраживаче, за приступ до потребних информација, сви знају да извршавају неке од информациских функција-компресирање докумената и копирање докумената, слање е-поште са пропратним документом, инсталирање новог софтвера и повезивање спољашњих уређаја. Сви испитаници користе MS Office који како су се исјаснили сами су их научили читањем литературе, а веома мали број посећивали су организоване курсеве, а код online форума исто тако учествовало је велики број од њих. (Табела бр.3 у Apendix-u).



Pages:   || 2 | 3 | 4 | 5 |   ...   | 6 |
 


Похожие работы:

«УПРАВЛЕНИЕ ПО ТАРИФНОМУ РЕГУЛИРОВАНИЮ Мурманской области ПРОТОКОЛ ЗАСЕДАНИЯ КОЛЛЕГИИ г. Мурманск 12.12.201 УТВЕРЖДАЮ Начальник Управления по тарифному регулированию Мурманской области В.Губинский 12 декабря 2013 г. Председатель заседания: ГУБИНСКИЙ В.А. Начальник Управления по тарифному регулированию Мурманской области На заседании присутствовали: Члены коллегии: КОЖЕВНИКОВА Е.В. Заместитель начальника Управления ВЫСОЦКАЯ Е.И. Заместитель начальника Управленияначальник отдела Управления...»

«Владимир Рудольфович Соловьев Разрыв шаблона Текст предоставлен издательством http://www.litres.ru/pages/biblio_book/?art=9963017 Владимир Соловьев. Разрыв шаблона: Эксмо; Москва; 2015 ISBN 978-5-699-79372-3 Аннотация 2014 год оказался по-настоящему переломным для всей системы международных отношений. Конфликт на юго-востоке Украины и присоединение к России Крыма запустили цепь событий, исходом которых стала новая холодная война. Ее сторонами, как и прежде, являются Россия и Запад – в первую...»

«Россия. Краснодарский край город-курорт Сочи Лазаревский район Управление по образованию и науке администрации города Сочи муниципальное общеобразовательное бюджетное учреждение основная общеобразовательная школа №81 г. Сочи ОГРН 1022302792104 ИНН 2318021574 Индекс 354234, город Сочи, село Волковка, улица Космическая, дом 1 Тел./факс (862)2-507-431 ПУБЛИЧНЫЙ ДОКЛАД за 2014 -2015 учебный год Согласовано с управляющим советом Председатель _И.З. Тодуа «27» июля 2015 г. Публичный доклад за...»

«Отчет о работе государственного бюджетного общеобразовательного учреждения Краснодарского края специальной (коррекционной) школы-интерната № 2 города Сочи ГБОУ школа-интернат № 2 города Сочи была организована в 1985 году для обучения учащихся с ограниченными возможностями здоровья, путём реорганизации трёх школ: Краснополянской школы-интерната №74, вспомогательной школы-интерната №2 Центрального района города Сочи и общеобразовательной школы-интерната №2 для трудных детей. С октября 2010 года...»

«БЮЛЛЕТЕНЬ №9 «НОВОСТИ КАЗАХСТАНСКОГО ЭКСПОРТА» РОССИЙСКИЕ ЧИПСЫ ДЕЛАЮТ ИЗ ПАВЛОДАРСКОГО КАРТОФЕЛЯ В прошлом году крупную партию корнеплодов у железинских овощеводов (Железинский район, Павлодарская обл.) закупил омский чипсовый завод (г. Омск). Россияне остались довольны КАРТОФЕЛЬ КАЗАХСТАНА качеством и намерены продолжить сотрудничество с ГОТОВЯТ НА ЭКСПОРТ казахстанскими производителями. А недавно в Омске представители павлодарского и омского бизнес-сообществ провели двусторонние переговоры,...»

«2nd International Scientific Conference Applied Sciences in Europe: tendencies of contemporary development Hosted by the ORT Publishing and The Center For Social and Political Studies “Premier” Conference papers June 22, 2013 Stuttgart, Germany 2nd International Scientific Conference “Applied Sciences in Europe: tendencies of contemporary development”: Papers of the 1st International Scientific Conference. June 22, 2013, Stuttgart, Germany. 168 p. Edited by Ludwig Siebenberg Technical Editor:...»

«КОНЦЕПЦИИ ЭВОЛЮЦИИ ВСЕЛЕННОЙ Никитина Ю.Е., Отрезная А.А., Кобякова Т.И., Френкель Е.Э. Вольский военный институт материального обеспечения, Вольск Саратовской обл., Россия THE CONCEPT OF THE EVOLUTION OF THE UNIVERSE Nikitina Yu.E., Otreznaya A.A., Kobyakova T.I., Frenkel` E.E. Military Institute of material support, Volsk Saratov region., Russia Введение 1. Сущность концепции развития 2. Современная космологическая картина мира и модели Вселенной 3. Эволюция Вселенной 5. Галактики. Эволюции...»

«ФЕДЕРАЛЬНАЯ СЛУЖБА ПО НАДЗОРУ В СФЕРЕ ЗАЩИТЫ ПРАВ ПОТРЕБИТЕЛЕЙ И БЛАГОПОЛУЧИЯ ЧЕЛОВЕКА Управление Федеральной службы по надзору в сфере защиты прав потребителей и благополучия человека по Республике Башкортостан Государственный доклад «О САНИТАРНО-ЭПИДЕМИОЛОГИЧЕСКОЙ ОБСТАНОВКЕ И ЗАЩИТЕ ПРАВ ПОТРЕБИТЕЛЕЙ В РЕСПУБЛИКЕ БАШКОРТОСТАН в 2010 году» Уфа – 2011 г. Г осударственный «О санитарно-эпидемиологической обстановке и защите Д оклад прав потребителей в Республике Башкортостан в 2010 году» О...»

«ПРОЕКТ СЛАВГОРОДСКОЕ ГОРОДСКОЕ СОБРАНИЕ ДЕПУТАТОВ Алтайского края РЕШЕНИЕ № «_» 2014 г. Славгород Об утверждении бюджета муниципального образования город Славгород Алтайского края на 2015 год В соответствии с Бюджетным кодексом Российской Федерации и на основании статьи 27 Устава муниципального образования город Славгород Алтайского края, положения «О бюджетном устройстве, бюджетном процессе и финансовом контроле в городе Славгороде», принятым решением Славгородского городского собрания...»

«(2009) Аналитическое исследование по транспортно-логистическому комплексу © АО «БРК-Лизинг» дочерняя организация акционерного общества «Банк Развития Казахстана» Оглавление Глава 1. Основные выводы исследования Глава 2. Транзитно-транспортный потенциал 2.1. Анализ грузопотоков 2.2. Потенциал грузовых перевозок в условиях мирового кризиса 2.3. Анализ евразийских товаропотоков в направлении Азия-Европа. 9 2.4. Анализ возможного грузопотока по сухопутным маршрутам Западный Китай – Западная Европа...»

«ДЕТСКАЯ ЛИТЕРАТУРА. ПОСТУПЛЕНИЕ: СЕНТЯБРЬ 2015 г. ОГЛАВЛЕНИЕ Детская литература американская Поэзия Проза Детская литература английская Поэзия Проза Детская литература белорусская Детская литература датская Детская литература ирландская Детская литература итальянская Поэзия Проза Детская литература канадская Детская литература немецкая Детская литература русская Поэзия Проза Детская литература французская Поэзия Проза Детская литература шведская Мифы народов мира Научно-познавательная...»

«Проблема подростковой беременности в странах Восточной Европы и Центральной Азии «Беременность в юном возрасте может существенно изменить как настоящую, так и будущую жизнь девушки, и редко в лучшую сторону. Приходится бросать учебу, теряются перспективы будущего трудоустройства, возрастает риск нищеты, отчуждения и зависимости.» Бабатунде Осотимехин, Исполнительный директор ЮНФПА «Я решилась родить ребенка, чтобы почувствовать себя взрослой. Теперь я должна такой стать. Ради своего сына я...»

«УТВЕРЖДЕНО Постановление заместителя Министра – Главного государственного санитарного врача Республики Беларусь 25.06.2015 № 32 МИНИСТЕРСТВО ЗДРАВООХРАНЕНИЯ РЕСПУБЛИКИ БЕЛАРУСЬ (наименование контролирующего (надзорного) органа) КОНТРОЛЬНЫЙ СПИСОК ВОПРОСОВ (ЧЕК-ЛИСТ) № _ в сфере государственного санитарного надзора за соблюдением проверяемыми субъектами, осуществляющими деятельность, связанную с производством питьевой воды, расфасованной в емкости, требований законодательства в области...»

«А.Д. Цыано Россия на Южном Кавазе: рузино-осетинсая война 8–13 авуста 2008 ода Мосва Фонд Розы Люксембург (ФРГ) Филиал в Российской Федерации Настоящее исследование публикуется в рамках долгосрочного исследовательского проекта «Диалог гражданского общества в странах Восточной Европы, Центральной Азии и региона Кавказа», осуществляемого филиалом зарегистрированного объединения «Фонд Розы Люксембург» – Анализ общественного развития и гражданское просвещение» (Федеративная Республика Германия) в...»

«Приложение к распоряжению председателя Контрольно-счетной палаты Сакского района Республики Крым от 12 февраля 2015 года №2 Регламент Контрольно-счетной палаты городского округа Саки Республики Крым 1. Общие положения 1.1 Административный регламент Контрольно-счетной палаты Сакский района Республики Крым (далее – Административный регламент) определяет внутренние вопросы деятельности Контрольно-счетной палаты Сакский района Республики Крым (далее – Контрольно-счетной палаты), содержание...»

«Негосударственное образовательное учреждение дополнительного профессионального образования «Учебный спортивно-тренировочный центр Регионального отделения ДОСААФ России Ярославской области» 150023 г. Ярославль, ул. Менделеева,4а тел. 44-35-95 ОТЧЁТ о выполнении плана основных мероприятий НОУ ДПО «УСТЦ РО ДОСААФ России Ярославской области за 1-е полугодие 2014 года, согласно формы 10/ОП ТСД. 1. Основное содержание, результаты и примеры лучшей организации мероприятий, роль и место УСТЦ в...»

«Администрация муниципального района Шаранский район Республики Башкортостан ДОКЛАД главы администрации муниципального района Шаранский район Республики Башкортостан «О достигнутых значениях показателей для оценки эффективности деятельности органов местного самоуправления муниципального района Шаранский район за 2014 год и их планируемых значениях на 3-летний период» Глава администрации муниципального района Шаранский район Республики Башкортостан И.М. Самигуллин Апрель, 2015 г. Введение. В...»

«Информация о профессиональных достижениях учителя – участника конкурса на получение денежного поощрения лучшими учителями Краснодарского края в 2015 году Фамилия, имя, отчество (полностью): Кулик Елена Николаевна Образовательная организация (сокращенное наименование): МБОУ НОШ № 40 Муниципальное образование: Ленинградский район Основной предмет преподавания: начальные классы Преподаваемые предметы и классы, в которых работает учитель с указанием численности в них учащихся на конец учебного года...»

«В. А. Мишнёв БОЛЬШОЙ УЧЕБНИК САКРАЛЬНОЙ АСТРОЛОГИИ «Спалах» Киев 2002 ISBN 966-512-151-0 Предлагаемый учебник является полным изложением оригинального подхода, базирующегося как на древнейших традиционных основах, так и на результатах последних разработок ученых-креацианистов и современных астрологов, к астрологическому исследованию человека. По сути, – это первая попытка очищения астрологии от многовековых искажений ее первоначального сакрального назначения. Но главное достоинство книги – ее...»

«Федеральная служба по гидрометеорологии и № 30 мониторингу окружающей среды (Росгидромет) январь Изменение климата 2012 г. ежемесячный информационный бюллетень http://meteorf.ru выходит с апреля 2009 г.Главная тема № 30: Ежегодный бюллетень о содержании парниковых газов в атмосфере Всемирной Метеорологической организации В нашем юбилейном выпуске – 1-й погодный комментарий стр. 16 – Наш 1-й метеокроссворд стр. 24 Также в выпуске • 140 лет со дня выхода в свет первого российского ежедневного...»








 
2016 www.nauka.x-pdf.ru - «Бесплатная электронная библиотека - Книги, издания, публикации»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.